Hello
Zdravo, ja sam Ilhan Kokor — 21-godišnji student psihologije i autor čiji se rad formira na preseku religijskih obrazaca, društvenih normi, moralnih konstrukcija i ljudskog ponašanja.
Na ovom mestu promišljam načine na koje čovek oblikuje svet, ali i kako ga svet disciplinuje kroz nasleđene modele verovanja, dogme, očekivanja i kulturne mehanizme koji upravljaju ponašanjem. Pišem o identitetu, odgovornosti, granicama slobode i o tome kako pojedinac pregovara sa strukturama koje ga određuju.
My Story
Moja bliskost sa filozofijom nije nastala iz akademskog interesa, već iz nužde: iz pokušaja da razumem svet u kojem norme često potiskuju istinu, religijske ideje oblikuju ponašanje, a društvo nagrađuje poslušnost više nego autentičnost. Filozofija mi je postala jezik kojim mogu da rasvetlim ono što kultura, tradicija i moral prikrivaju.
Kroz nju sam prvi put shvatio da mišljenje nije bekstvo od života, već način da ga izdržimo. A psihologija mi je dala alat da taj misaoni rad usmerim ka ljudskom ponašanju, identitetu i strukturi odnosa koje gradimo sa sobom i svetom.Svoj rad zasnivam na samostalnom mišljenju, ali istovremeno aproprišem elemente različitih filozofskih tradicija — od nihilizma, egzistencijalizma i stoicizma, do konstruktivizma, racionalizma i modernih etičkih škola. Ti sistemi nisu okvir u koji se uklapam, već materijal koji preoblikujem. U izgradnji sopstvenih koncepata i misli, polazim od kritičkog pristupa filozofskim tradicijama. Ideje Ničea, Kanta, Adlera i Jaloma ne preuzimam pasivno; ulazim s njima u misaoni sporazum — sagovornike u procesu razlaganja onoga što se smatra „datim“, „normalnim“ ili „neupitnim“
Ovaj prostor postoji da bi razotkrio načine na koje religija, društvo i moral oblikuju čoveka, često pre nego što čovek dobije šansu da oblikuje sebe. Ne interesuju me gotove istine, već mehanizmi koji stoje iza ponašanja, identiteta i društvenih očekivanja. Ovde analiziram identitet, ponašanje i odgovornost iz perspektive koja ne prihvata unapred određene okvire.
Dobrodošli u prostor u kojem se misao ne prilagođava sistemima, već se sistemi prilagođavaju misli-ovo je prostor raslojavanja, ne potvrđivanja — prostor u kojem se ideje ispituju, a ne nasleđuju.
