top of page
96A62E01-1931-4200-822E-68F2DB2752CD.png

Dijalektika

Dijalektika je filozofska metoda koja se bavi istraživanjem suprotnosti i kontradikcija u idejama i pojavama, kako bi se došlo do dubljeg razumevanja i istine. Osnova je mnogih filozofskih sistema, posebno u staroj Grčkoj, a najpoznatija je kroz rad Hegela i Marxa

  • Dijalektika se definiše kao metoda razumevanja sveta koja se temelji na sukobimasuprotnosti, kroz kontradikcije.

  • Koristi se za otkrivanje istine kroz sučeljavanje suprotstavljenih ideja, koje se razvijaju itransformišu tokom vremena.

  • Gleda se kao proces koji omogućava razumevanje promena i razvoja u prirodi, društvu,istoriji i mišljenju.

Istorijski  razvoj  dijalektike (Sokrat i Platon)

  • Sokrat je koristio dijalektiku kao metodu ispitivanja ideja i uverenja kroz dijalog (poznato kao Sokratova metoda). Postavljao je pitanja da bi doveo sagovornika do unutrašnjih kontradikcija, pokazujući greške u njegovom razmišljanju.

  • Platon je dijalektiku koristio u filozofskim dijalozima kao alat za postizanje savršenog razumevanja istine kroz dijalog i raspravu.

Hegel

  • Georg Wilhelm Friedrich Hegel razvio je dijalektiku kao sistem zasnovan na tri faze: Teza, Antiteza i Sinteza.

  • Teza: Početna ideja ili stanje.

  • Antiteza: Suprotnost tezi, kontradikcija koja izaziva promene.

  • Sinteza: Novost koja nastaje kao rezultat sukoba teze i antiteze, donoseći viši oblik istine

Primer Hegelove dijalektike

  1. Teza (Sloboda): Sloboda je najviša vrednost – ljudi bi trebalo da rade šta žele bez ograničenja.

  2. Antiteza (Autoritet): Autoritet i red su neophodni – bez njih sloboda vodi ka haosu i nestabilnosti.

  3. Sinteza (Balans): Sloboda mora biti usmerena kroz zakon i društveni poredak, čime se očuvava stabilnost i prava svih.

​

  4. Ovo je osnova ustavnih demokratskih sistema. Kroz ove faze, Hegelova dijalektika prikazuje progresivan razvoj ideja i društvenih formi, vodeći ka neprekidnom razvoju kroz istoriju, filozofiju i društvo. Markso-Hegelovska dijalektika

  • Karl Marx preuzeo je Hegelovu dijalektiku i prilagodio je materijalističkom pristupu (dijalektika materijalizma).

Verovao je da se istorija razvija kroz sukobe klasa (npr. buržoazija vs. proletarijat), gde kapitalizam stvara proletersku revoluciju koja vodi ka socijalizmu. Osnovna pravila dijalektike

  • Sukob suprotnosti: Svaka stvar sadrži suprotnosti koje su neophodne za razvoj (npr. dobro vs. zlo).

  • Jedinstvo i borba suprotnosti: Suprotnosti se međusobno povezuju i utiču (npr. progres ne postoji bez regresa).

  • Kvantitativne i kvalitativne promene: Postepene promene mogu dovesti do novih stanja (npr. voda prelazi u paru). Dijalektika u svakodnevnom životu

  • Međuljudski odnosi: Pomaže u razumevanju konflikata i promena mišljenja kroz dijalog.

  • Društvene promene: Objašnjava istorijski razvoj kroz sukobe klasa ili ideja.

  • Filozofija mišljenja: Razvija kritičko mišljenje analizom suprotnosti.
     

5. Zašto je dijalektika važna? Dijalektika pomaže razumevanju promena u prirodi i društvu, prepoznaje kontradikcije kao pokretače razvoja i podstiče kritičko mišljenje.

Retorika

Retorika je umetnost govorenja i ubeđivanja, studija jezika za efikasnu komunikaciju i uticaj na stavove drugih. Važna je u politici, medijima, oglašavanju i svakodnevnom životu. Klasični principi retorike (Aristotel)      1. Ethos (Kredibilitet): Karakter govornika i poverenje publike (npr.            političar sa dobrim imidžom).

    2. Pathos (Emocije): Povezivanje publike emotivnim argumentima              (npr. humanitarne slike za donacije).

    3. Logos (Logika): Upotreba dokaza i razuma (npr. podaci o                  globalnom zagrevanju).

Tipovi retorike

1. Deliberativna:  Fokus na budućnost i akciju (npr. politički govor o            klimatskim promenama).

2. Judikativna:  Odbrana ili optužba (npr. advokat u sudnici).
3. Epideiktička:  Pohvala ili kritika (npr. govor na pogrebu).

Kada koristiti retoriku?

  • U debatama, prezentacijama, pismima, esejima i društvenim mrežama za logičke i emotivne argumente.

 

Zašto je retorika važna?

  • Povećava efikasnost komunikacije, utiče na mišljenja, poboljšava argumentaciju i pomaže lični rast.

Dijalektika u svakodnevnom životu

Demagogija je manipulacija emocijama za sticanje poverenja, često zanemarujući istinu. Koristi se u politici i medijima.

Ključne karakteristike

1. Manipulacija emocijama: Strah, mržnja ili patriotizam umesto razuma.

 • Demagozi koriste emocije poput straha, ljutnje, nacionalnog        ponosa, zavisti ili besa da bi mobilisali podršku. (Primer: „Ako ne glasate za mene, država će propasti, neprijatelji će nas pokoriti!)

2. Predrasude: Stereotipi i nacionalizam za naklonost publike. 
• Demagozi često koriste stereotipe, predrasude ili netačne informacije o određenim grupama ljudi da bi izazvali osećaj nesigurnosti, straha ili neprijateljstva. (Primer: „Svi naši problemi nastaju zbog migranata koji nam uzimaju radna mesta.)

3. Pojednostavljivanje: Kompleksni problemi svedeni na lažna rešenja.   •Demagozi izbegavaju kompleksna objašnjenja i često daju jednostavne odgovore na komplikovana pitanja, prikazujući sebe kao one koji imaju jednostavno rešenje. (Primer: „Jedini razlog za ekonomsku krizu jeste korupcija, dovoljno je samo smeniti korumpirane političare)

4. Polarizacija: Deljenje na “mi” i “oni”.

 • Demagozi teže da podele društvo na „mi protiv njih“, kako bi mobilisali svoju ciljnu grupu protiv određenih neprijatelja ili protivnika. (Primer: „Ili ste sa nama ili ste protiv nas!)

5. Populizam: Tvrdnja da govornik zastupa narod protiv establišmenta.   • Demagozi često govore u ime „naroda“, tvrdeći da predstavljaju „obične ljude“ protiv „elite“, bez stvarnih namera da sprovedu ozbiljne promene.

 

(Narod je na mojoj strani, a elite su protiv nas. Mi ćemo im pokazati ko ima pravu moć)

​

 • Emocionalni argumenti često su snažniji od logičkih, što omogućava demagozima da ostvare veliki uticaj, čak i kada su njihove tvrdnje neosnovane.

Kako prepoznati demagogiju?

  • Pojednostavljivanje, napadi na “neprijatelje”, emocionalnost, nedostatak rešenja.

  • Smanjuje kritičko mišljenje, stvara polarizaciju, otežava dijalog.

Sofizam

  • Sofizam je lažni argument koji izgleda validno, koristi se za manipulaciju. Sofisti u Grčkoj verovali su da je istina relativna.

  • Sofizam je logička zabluda ili manipulativni argument čiji je cilj da stvori privid istinitosti, a potiče od tehnika argumentovanja koje su koristili sofisti—antički grčki filozofi i učitelji retorike poznati po tome što su tvrdili da je istina relativna, često koristeći manipulaciju jezikom ili emocijama kako bi ubedili slušaoce

Ključne karakteristike

1. Lažna logika: Zavaravajući zaključci.

2. Manipulacija jezikom: Nejasni izrazi.

3. Emocije: Skretanje pažnje sa logike.

4. Relativizacija: Prilagođavanje istine ciljevima

Primeri

1. Ad hominem: Napad na osobu, ne na argument. (Ne možeš da veruješ njegovim tvrdnjama o ekologiji jer vozi automobil.)

2. Lažna dilema: Samo dve opcije, iako ih ima više. (Ako nisi sa nama, onda si protiv nas-predstavljanje samo dve opcije, iako ih ima više.)
3. Pogrešan uzrok: Povezivanje nepovezanih događaja. (Otvorio sam kišobran, odmah je počela kiša, dakle otvaranje kišobrana izaziva kišu-neosnovano povezivanje događaja.)

Zašto je opasan?

  • Zbunjuje, podstiče površnost, ometa debatu. Kako prepoznati?

  • Obrati pažnju na emocije, logičke greške i izostavljene opcije.

  • Važno je da prepoznajemo sofizme jer nam pomažu da izbegnemo manipulaciju, razvijemo kritičko mišljenje i bolje procenjujemo istinitost informacija i argumenata s kojima se svakodnevno susrećemo.

bottom of page